Home » Autorski tekstovi » „Bush flying“

„Bush flying“

„Bush flying“

Ovaj tekst posvećujemo jednom tipu letačkih operacija koje će u mnogima od nas probuditi avanturistički duh i navesti nas da se divimo stručnosti i hrabrosti kolega u nekim delovima sveta. Poslednjih meseci, čak i godina, na naučnim kanalima se mogu pratiti emisije o kompanijama koje obavljaju letove u dalekim i negostoljubivim regionima severa Kanade i Aljaske, Afrike, pustinjama, planinskim područjima, udaljenim ostrvima i slično. Piloti koji izvršavaju takve letove se popularno nazivaju „Bush pilots“.

5751_Slide_BushPilotCourse-960x400Ko su oni? To su obični profesionalni piloti koji izvršavaju letove u skladu sa svojim dozvolama i ovlašćenjima. Pored toga moraju prethodno završiti dodatnu obuku iz određenih oblasti koje se odnose na manje opravke i održavanje aviona, obuku za preživljavanje i obuku vezanu za upoznavanje sa specifičnostima rejona letenja (teren, klima, flora i fauna…).

Realno je pretpostaviti da se na aerodromima u negostoljubivim krajevima teško može naći mehaničar koji će zameniti gumu ili obaviti manju opravku na nekom od sistema. Zbog toga je potrebno izvršiti dodatnu obuku kako bi se ovladalo dopunskim tehničkim veštinama.

Rough_Riders_11-01-11_1_FLASH

Rute iznad takvih rejona letenja su udaljene desetinama i stotinama kilometara od najbližeg naselja, pa ni obuka u preživljavanju neće biti na odmet.

Piloti koji žele da se bave ovim poslom dolaze iz svih krajeva sveta. Često su motivisani zaradom koja u godišnjem proseku iznosi oko 40.000 evra, zavisno od kompanije, tipa aviona i drugih okolnosti. Ponekad je to želja da se prikupi što veći nalet kako bi se po povratku u zavičaj pronašao posao u lokalnoj kompaniji. U svakom slučaju u pitanju su uglavnom stranci, odnosno ljudi koji nisu iz tih krajeva. Zbog toga je neophodno da se dodatno upoznaju sa specifičnostima rejona letenja, mikroklimatskim, orografskim i ostalim. Ne zaboravimo nedostatak navigacijskih sredstava na rutama, loš kvalitet aerodroma, objekata i infrastrukture. Sve to ovaj posao čini dodatno složenim i opasnim. Pored pomenutog ne smeju se ignorisati različite paravojne formacije na terenu u nekim delovima sveta.

3D101-camping1Letenje u dalekim i negostoljubivim predelima se naziva „Bush flying“. Aerodromi i manevarske površine su, kako je pomenuto, u lošem stanju ili čak ne postoje, pa piloti biraju teren za sletanje koji im iz vazduha izgleda najpodesnije. Svrha letova najčešće su nova otkrića, istraživanje, turizam, a na dalekom severu transport ljudi i robe. Posebno se može izdvojiti letenje za potrebe traganja i spasavanja. Sve u svemu, ni malo naivno.

A vazduhoplovi? To je tek interesantno. Zbog specifičnosti terena mogu se videti avioni sa velikim točkovima i gumama „balonkama“, plovcima ili skijama. Piste su ograničene dužine pa ti avioni moraju imati dobre poletno-sletne karakteristike za kratke terene i strme prilaze. Zbog visine površinskih prepreka, kamenja, trave i drugog rastinja, koriste se visokokrilci sa repnim točkom kako bi se obezbedio klirens elise. Rezervni delovi za svaki slučaj, oprema za preživljavanje ili avio mehaničar, predstavljaju dodatni teret koji komplikuje poletanje i sletanje.

alaska-float-planeOvo je bio kratki omaž u čast naših kolega. Postoji niz kompanija koje regrutuju profesionalne pilote za letenje u nepristupačnim divljinama, a njihovi kontakt podaci se lako mogu naći na internetu. Potrebni su vam znanje i veštine, a vaša dozvola i ovlašćenja se veoma brzo validuju u Africi i Aziji.

Nije nam poznato da li su piloti iz Srbije angažovani u operacijama „Bush flying“-a. Želimo im sreću, a ako čitaju naš tekst voleli bismo da nam pišu o svojim iskustvima koja ćemo rado preneti čitaocima.

 

Avijatičar

« »

Comments are closed.