Home » Aerodromi » Da je mrmot video svoju senku

Da je mrmot video svoju senku

Da je mrmot video svoju senku

Prethodne mesece obeležilo je tmurno vreme, sa dosta padavina. Evo, poslednjih dana se na nebu pomolilo zubato sunce koje nam je, ako ništa drugo, popravilo raspoloženje. Udobno sedim u svojoj radnoj sobi i projektujem budućnost, pozivajući se na prošlost, na iskustvo proteklog vremena.

Kada je reč o vazduhoplovstvu, kraj zime i početak proleća označavaju početak nove letačke sezone. Sve je više sunčanih dana, vreme je toplije, energije je sve više, a ona se negde mora isprazniti. Pa prošli su meseci sedenja u toplim stanovima ili kućama, neletenje, kućna nervoza u zatvorenim prostorima, želja za nebeskim visinama… Sve to nam je potrebno sada i odmah.

Letilice su nam već dugo na zemlji, u nekim hladnim hangarima ili, ne daj bože, na otvorenom prostoru. I njima je potrebno da polete.

A onda počinje “žurka” (sledeći tekst je fikcija).

Ne shvatamo ili ne priznajemo da smo u lošoj trenaži za letenje. Poslednji put smo seli u avion odavno, pre nekoliko meseci. Prošle godine nismo leteli baš koliko smo želeli.

Dobro, nema veze. Biće sve ok.

Avioni su odavno prizemljeni. Bilo je i puno vlage u vazduhu. Možda se u pito instalaciju uselio neki nezvani gost, insekt. Možda naš avion ima još nekog stanara, miša ili čak ptičije gnezdo. A i vreme je za povremeni pregled, zamenu ulja i svećica. Serviser je rekao da je avion u “odličnom” stanju. Kao nov. Ma bolji nego nov. A ja baš želim da poletim. Tako tipično srpski.

Ma, nema veze. Biće sve ok.

Bilo je i dosta incidenata prošle godine. U poslednjem periodu četiri izgubljena života. Ali nema nikakvih izveštaja. Nadležna agencija nije uradila posao koji joj je država odredila, ono za šta su plaćeni. Nema bezbednosnih preporuka. Zaključaka o uzrocima. Ničega. Možda bi mi se mogao desiti sličan incident? Pomalo me hvata panika.

Ma, nema veze. Biće sve ok.

Pokušavam da se prisetim propisa koji se odnose na letenje. Pravila letenja. Uslovi za letenje. Pitam Google. On kaže da ne može da nađe. Pa ako on ne može, šta ću tek ja? Pogledam na sajt nadležnog tela, Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, kad ono, nema ni tamo.

I tada shvatim. Pa mi nemamo pravila letenja u Srbiji. Ako me uhvati njihov ekspedicioni tim na aerodromu izvući ću se već nekako. Ni oni nisu odradili svoj posao, doneli propise, pa ne moram ni ja. Baš me briga. Znači da mogu da letim kako hoću.

Možda i ne mogu, ali nema veze. Biće sve ok.

Član sam aero kluba. Moj klub je član Vazduhoplovnog saveza Srbije. Plaćam uredno članarine. Od toga do sada nisam imao nikakve koristi, a razmišljam da zbog toga napustim sva članstva i da letim privatno, za svoje potrebe. Ali oni su obećali seminare iz bezbednosti letenja i razne druge. Pregledam sajtove. Ništa. Predsednik mog kluba je na skijanju u Bugarskoj, a predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije na lokalnom paraglajding kupu u Peruu, Južna Amerika. Ne mogu sada da pričaju nego da ih nazovem za dve nedelje. Znači, ništa od seminara. A napolju sunce greje.

Ma, nema veze. Biće sve ok.

(kraj fikcije)

I onda se pitamo kako je došlo do udesa, kako je pilot mogao tako da pogreši, pa avion je bio ispravan (kaže serviser), kao nov…

A možda se pravi odgovor nalazi u prethodnom tekstu.

Bezbednost letenja uslovljena je mnogim faktorima od kojih su samo neki gore navedeni. A da li je tako i u drugim zemljama, onim više civilizovanim. Sumnjam da jeste.

Možda, da je samo mrmot video svoju senku i da je proleće došlo nešto kasnije, svega ovoga nebi bilo.

Ma, nema veze. Biće sve ok?

 

 

 

« »

Comments are closed.