Home » Autorski tekstovi » FAB-ovi

FAB-ovi

FAB-ovi

FAB-Funcional block of Airspace ili u prevodu funkcionalni blokovi vazdušnog prostora. Puno je priča oko te teme i čini se i dalje aktuelnom u evropskim vazduhoplovnim krugovima.

A o čemu se zapravo radi? Na predlog Eurocontrola, dok se isti bilo šta pitao u Evropi, počelo se sa razradom projekta poznatog pod ovim nazivom, u daljem tekstu FAB.

Ideja u osnovi nije loša. Uočilo se da primenom kopnenih granica u Evropi, u smislu odgovornosti i pružanja ulsuga KL, postoje određeni problemi i da tokovi modernog civilnog saobraćaja ne poznaju kopnene granice kao takve, te se prišlo razvoju novih koncepta.

800px-European_FABsSuštinski  je uzeto nešto već poznato, a to je MUAC-Mastricht Upper Airspace Center, što je u principu jedna „mega oblasna“, locirana u holandskom gradiću Mastrihtu sa „vrhovnom komandom“ u Eurocontrolu u Briselu. Imala je ona i školski centar na koji se uglavnom naslanjala u obuci svojih kadrova, a to je  IANS- Institute for Air navigation Services u Luksemburgu. Bitno je napomenuti da centar poseduje visok nivo autonomije u odnosu na upravu Eurocontrola tako da je radio kao nezavisni provajder usluga KL. Ta oblasna pokriva vazdušni prostor nekoliko država Luksemburg, Belgija, Holandija, severni deo Nemačke, delovi Severnog mora, verovatno i delove Francuske. Iz ovoga je jasno vidljiva ideja na kojoj su bazirani FAB-ovi. Budući centri ili sistemi centara bi pokrivali funkcionalne prostore, pre nego suverene prostore unutar neke šire regije, a sve sa ciljem racionalizacije poslovanja. Ono što je bitno za napomenuti je da se u svetskim okvirima MUAC smatra jednom od najefikansijih oblasnih KL i da ideje, ljudi i tehnologija rada iz operativne sale, određuju šta i kako se radi u modernoj  KL. Jedan vrlo uspešan projekat sa vrhunskom efikasnošću, a autoru teksta je jednom prilikom predočena statistička kategorija u kojoj je MUAC 10 puta (i još jednom podvučeno deset puta) efikasniji od jednog nama tako bliskog sistema KL.

Iz ideje MUAC se rodio, nama interesantan, koncept CEATS. Central European Air traffic System ili tako nešto. To je trebala da bude oblasna napravljena po ugledu na Mastriht sa sedištem u Beču i da pokriva Austriju, Češku, Slovačku, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, BiH i jedan severnoistočni deo Italije. Svaka sličnost sa K Und K monarhijom je sasvim slučajna i nenamerna. Malo kasnije će biti objašnjeno kako i zašto projekat propao.

Kada su shvatili da od CEATS-a i sličnih ambicioznih projekata nema ništa krenulo se u nov serijal projekata, ovaj puta još grandioznije zamišljenih, sa većim budžetima, pa tada nastaju FAB-ovi. Ima ih nekoliko od kojih su nama najinteresantniji FAB CE – Centralno evropski FAB u koji ulaze Češka, Slovačka, Mađarska, Austrija, Slovenija, Hrvatska i BiH. Zatim Danube FAB koji čine Bugarska, Rumunija itd. Evidentno je odsustvo Srbije iz mnogih službenih priča, ali u svim kontekstima koji proističu, Srbija jedina ima resurse da se igra ovako ili onako,  te bi se reklo da vrlo vešto igra izmedju dve vatre.

Da pojasnimo široj čitalačkoj publici racionalnost prostora u kontekstu FAB-ova. Zamislimo kocku dimenzija 100 km x 100 km i visine  10 km. Ona se nalazi unutar jedne države i naslanja se na istu takvu kocku u drugoj državi. U njoj se u jednom trenutku nalazi 5 aviona i u susednoj kocki takodje 5 aviona. Dva kontrolora rade u ovoj kocki, a dva u drugoj. Kontrolori imaju svoje supervizore i jedan broj menadžera koji prate operativni rad, a kapacitet koji dva KL mogu odjednom da urade je 15 aviona. Tu dolazimo do zaključka da, kada bi spojili ta dva bloka, imali bismo jedan mega blok od 200 puta 100 km puta 10 km u kome ima 10 aviona (što je i dalje ispod kapaciteta) samo nemamo dva sektora sa po dva kl nego jedan sektor sa dva KL. A  na menadžere ću se vratiti malo kasnije.

FAB je ispravio neke prethodne zamke o racionalizaciji broja oblasnih centara, pa se išlo ka ideji da ostaje isti broj centara ali bi sektori bili organizovani i složeni prema saobraćajnom, a ne prema političkom zahtevu. Na primer mogla bi, recimo BiH, da kontroliše celu Slavoniju, Zapadnu Srbiju i severni deo Republike Srpske, a zauzvart da Hrvatska kontroliše ceo jug BiH i svoje more, Srbija opet neku drugu logičnu kocku itd….

Takvom racionalizacijom dolazimo do enormnih ušteda jer bi umesto 50 sektora nad Evropom moglo biti 30/35 itd. Jasan je motiv predlagača. Takodje imamo i primer SAD gde sličnu količinu saobraćaja radi neuporedivo manji broj sektora/oblasnih kontrola letenja nego u Evropi.

Tehnički aspekt priče nije zanemarljiv ali radi šire čitalačke publike pretpostavićemo idealan slučaj idealnog slučaja u kome tehnička služba može i hoće da razvuče sve kablove kako treba, bezbedno i na vreme.

Reklo bi se idealno, zar ne?

E pa nije u praksi. Razlozi su brojni, a počećemo od menadžera.

Kao što je jasno iz uprošćenog primera sa istim brojem operativnih radnika (malo drugačije raspoređenih – da ne kažem razbacanih)  uradio bi se isti posao, a pošto bismo  imali manje lokacija, odjednom bi se izgubila potreba da jedan broj operativnih menadžera postoji i tu bi se u praksi i desila najveća ušteda. Dodamo li još toj cifri određen broj administrativnih radnih mesta kao i planerskih, korporativnih i sličnih dobro plaćenih pozicija ušteda je več očita.

Pa što se onda ne realizuje ?

Pa zato što uštedu treba da realizuju upravo oni koji bi trebalo da ostanu bez pozicija. A oni možda jesu pohlepni, ali glupi nisu – to je sigurno. Niko sebi ne seče granu na kojoj sedi.

Tako se javio tihi otpor. Ni predstavnici avioprevoznika koji to sve plaćaju nisu naivni, pa se tako i došlo do odluka na višem nivou o formiranju FAB-ova, pa sad isti ti kojima ne odgovara da postoje FAB-ovi prave te FAB-ove. I sve se to naravno plaća iz budžeta od preleta ali realno nema napretka iz jednog prostog razloga. Isusviše su dobri prirhodi i beneficije u KL da bi oni koji realno znaju kako i šta prešli na tamnu stranu priče.

Projekat kao živi, a u stvari je svima jasno šta i kako i samo je Majkl O Liri smeo to javno i da kaže, jer je to Majkl O Liri.

Ali je jedna druga stvar proizašla iz radova na FAB-ovima, a to je pristisak koji se javio na operativne radnike, u stilu „ako zatežete sa radničkim pravima i beneficijama napravićemo FAB-ove, pa iako će vam ostati ista plata, bićete preseljeni u drugu državu, grad.

Posledica toga je najnoviji trend u radu oličen u jednoj rečenici kopiranoj iz kolektivnog ugovora KL i provajdera … “minimalan mesečni fond sati je 160 a maksimalan – not determined“

Silne pare su potrošene, puno priča ispričano, ali se u praksi nije desilo ništa, kao i sa svim velikim idejama tog tipa, jer su bile zanemarene elementarne potrebe elite koja odlučuje.

Kada se sve sabere i oduzme, onome ko potpiše pristupnicu FAB-u, a ostane bez oblasne, ostaje bez minimalno 30% para manje u opštem državnom budžetu. Ovde se ne  radi o direktnom prihodu jer on kao takav ne postoji u KL-već u indirektnim prihodima. I osetilo bi se u većini malih zemalja, a velikima i onako nije padalo na pamet da ukinu centre u svojim državama.

U tom kontekstu smo tu gde jesmo. Ministri svih zemalja su potpisali pristupnice, a svi operativni menadžeri znali su da od toga nema ništa, a još se i okoristili o službena putovanja na temu FAB-a i kad je samo trebalo da sve startuje pojavljuje se nova „grand“ ideja.

Single European Sky – SES, jedinstveno evropsko nebo pod pokroviteljstvom Evropske komisije.

SES?

Previše bi bilo za jedan tekst.

Aleksandar Kuzmanović

Republika Srpska

http://vamostamos.blogspot.com/

« »

Comments are closed.