Home » Autorski tekstovi » Kratka prica

Kratka prica

Kratka priča

 

Ispričaćemo jednu priču. Tek toliko da tekstovi ne budu previše ozbiljni.

Kratka priča koja sledi nema, a možda i ima, sličnosti sa stvarnim ljudima i događajima. Ako se prepoznate – onda ima, a ako se ne prepoznate – onda nema. Prosto, zar ne?

Sledi priča:

„Vazduhoplovstvom se bavio od detinjstva, mada su arhivari zapisali da je to radio od začeća. Prolazile su godine, dekade, činilo se eoni. Sve što je bio, radio, učio, udisao, imalo je prefiks „vazduhoplovni“. Neminovno, jednog lepog dana dostigao je vrhunac karijere. Postao je inspiracija arhivara kraljevstva. Ptice su ljubomorno krale zanat od njega. Sumiko je sa njim prevarila Leslija Eldridža.

Sledeći korak iza poslednjeg stepenika u karijeri, životni tron koji ga je čekao, je bila titula Veliki vitez vazduhoplovstva.

Najvišu titulu, po PART-USTAVU, dodeljivao je čuveni Direktorat jednoumlja, koji je poslao svoje procenjivače titularstva, takozvane titulatore, da procene njegove kvalitete Velikog viteza vazduhoplovstva.

kratka pricaSebe od milja, pored „titulator“, znaju da nazovu raznim sinonimima. Mlađani momci, skoro pa golobradi, pa još „titulatori“, uz prisustvo mlađanih devojaka, takođe golobradih i takođe „titulatorki“. U maloj sredini, kakva je bilo kraljevstvo u kome je živeo, o njima se znalo gotovo sve. Završeni najviši kursevi po PART-TRENDU, koji često nemaju veze sa vazduhoplovstvom, a i zašto bi? To i nije tako važno, tvrdili su oni. Par godina rada u Direktoratu jednoumlja na mestu činovničkog ranga, za koje vreme su pročitali puno strana nekih knjiga (preko 10), a zatim promocija u kreatora jednoumlja. I ponekad, poneki, samo poneki retki, koji se plaše letenja, te tako marginalne aktivnosti u vazduhoplovstvu, dobijali su priliku da postanu kvazititulatori, vođe titulatora. Za pogled titulatora se priča da je bio tako prazan, prazniji od najcrnje crne rupe. Taj pogled je mogao da iscrpi svu energiju čoveka i da ga nemilice baci u komu bez snova. Da mu ispije dušu, kako bi to mistici rekli.

Došao je i taj dan. Obukao je svoje najbolje odelo, nervozno popio jutarnju kafu i krenuo na aerodrom. Po zahtevu titulatora prvo je morao da recituje haiku delove PART-USTAVA u desetercu. Malo se začudio ali eto, šta je – tu je. Ipak je to mala prepreka na njegovom životnom putu ka tituli Velikog viteza vazduhoplovstva. Svetli primeri iz prošlosti dali su mu snagu da istraje na svom putu.

Procena je prošla dobro, pomislio je (i prevario se).

Njegov višedecenijski rad je ipak ostavio slabiji dojam na titulatore Direktorata jednoumlja nego što je mogao da pretpostavi jer je zamucao deo PART-USTAVA. Nisu bili impresionirani. Mogao je on to i bolje. Blaženijim glasom.

A onda je pokazao ono što zaista zna, ono čime se bavio od začeća. Leteo je. Pokazao je titulatorima nebo, pa je zatim sleteo.

Tada su golobradi titulatori počeli svoju analizu. Ukazali su mu gde greši, šta je bezbedno, a šta nije u njegovom radu. Istakli su „kritične tačke“, „kritične zareze“ i druge kritične mogućnosti interpunkcije za ugrožavanje bezbednosti. Dali su mu savete u vezi sa dikcijom. Ni konverzacijski kineski mu nije bio najbolji. Iz njih je govorilo vekovno znanje desetak pročitanih knjiga.

A on? Ćutao je i klimao glavom. Slušao je i klimao glavom. Shvatio je da „greši“ i dozvolio Direktoratu jednoumlja da ga izvede na pravi put.

Njegovo višedekadno iskustvo je postalo ništavno. Hiljade, milioni pročitanih strana raznih knjiga sa prezimenom „manual“ je postalo ništavno. Svi proživljeni strahovi koji su re-kodirali njegov gen postali su ništavni.

A on je, smešeći se gorko, klimao glavom.

Setio se nekih prošlih vremena. Nekih starih lavova sa mnogo traka na epoletama koji su ga učili šta je to u njegovom poslu bezbedno. I oni su postali ništavni, izbrisani. Desetine hiljada nekih sati izbrisano je po PART-USTAVU.

A golobradi titulatori, mahnito vođeni instrukcijama ili destrukcijama velikoprotektorke, su pričali i pričali i učili ga šta je to u njegovom poslu bezbedno i kako poraziti onu „kritičnu interpukciju“.

A jedino što je mogao ili znao u tom trenu da učini – klimao je glavom.

I na kraju priče, promovisan je u Velikog viteza vazduhoplovstva, uz sumnjičavo, nepoverljivo i zabrinutu odmahivanje glave titulatora. Direktorat jednoumlja je bio preponosan sopstvenim uspehom procene. Sledećeg dana je izvestio svoje građane i Dart Vejdera o svom uspehu i da je sve u skladu sa PART-EASA. A Dart Vejder je mirno sedeo na brdu, popularno nazvanom Cologne-Hill,  i mirisao cveće. I nije ga bilo briga ni za šta.

O Velikom vitezu vazduhoplovstva niko nikada više nije čuo ni reči. To popodne je vratio sve svoje dugove, izvinuo se Lesliju Eldridžu zbog nestašne Sumiko i nestao. (Mnogi su sumnjali da Lesli nije prihvatio izvinjenje.)

Popio je svoju poslednju kafu, pognuo glavu, pa je zatim otišao u planine sa namerom da nikada više iz nje ne izađe. Sopstvena slika klimanja glavom pržila mu je dušu kao živi oganj.

Arhivari su zapisali da je on bio poslednji vazduhoplovac koji je napustio nebo pre nego ga je zauzeo novi ne-soj vazduPLOhovaca koji je do tada suvereno vladao pod-zemljom“.

Kraj

 

« »

One Comment to “Kratka prica”

  • 🙂
    Ja cuo bio da je jednom jedan veliki vazduhoplovni profesionalac i lider polagao pred titularskom komisijom neki ispit ( ispitivac-procenjivac jblga tako nesto ) dva sata branio izlozenu tezu i kad je zavrsio kaze njemu veliki titular :
    “ I šta si ti sad nama rekao? Ništa!“
    Al’ajd prodji.

    Ovaj im nikad nije zaboravio to potcenjivanje. 😉