Home » Autorski tekstovi » Kud plovi ovaj brod

Kud plovi ovaj brod

KUD PLOVI OVAJ BROD

Da li ste znali da je Srbija pre velikog rata imala 6 fabrika aviona?

E pa nekada je srpska (jugoslovenska) avio industrija bila prepoznata naširoko po svojim uspesima. Nisu to bili nekakvi epohalni izumi, leteći tanjiri ili vorp pogon, ali imalo se tu šta videti. Nešto od toga se izvozilo, nešto se koristilo u domaćem vazduhoplovstvu. Pisalo se o tome svojevremeno kojekude, pa nema potrebe širiti temu. Imali smo tradiciju.

Pre par meseci naleteo sam na medijske natpise o selidbi fabrike “Aero-East-Europe”, iz Kraljeva u Jagodinu. Vlasnik fabrike je izrazio nezadovoljstvo statusom koji ima u Kraljevu, a Jagodina mu je ponudila svetliju budućnost. Odlično!

Nekako u isto vreme na internetu naleteh na promociju uspeha druge preostale fabrike aviona, “UTVA” iz Pančeva. Pisalo je da su proizveli prototip aviona Sova i da se očekuje poletanje u narednih par sedmica. Odlično, još jednom!

Beše to negde u avgustu ili septembru ove godine (2017.).

U oktobru su našu flotu pojačali donirani migovi koje pominjem tek onako, a nisu predmet ovog teksta.

Eto, prošlo je nekoliko meseci u kojima sam zaboravio na ove dobre vesti. Život preteže na neke druge strane.

I kao što to obično biva, ako neće breg Muhamedu – Muhamed će bregu.

Do mene je doletela vest, iz bratske nam države, da je deo imovime fabrike iz Kraljeva zaplenjen po nekom zakonskom osnovu i to u iznosu od oko 95.000 evra. Ne bih da komentarišem tačnost navoda ali ova vest ne sluti na uspeh srpske vazduhoplovne industrije, barem ne njenog ultra-lakog dela.

Pa dobro, pomislio sam, ima dobrih i loših dana. I to će proći. Oporaviće se i nastaviti dalje. Bitno je da Utva radi svoj posao i da Sova leti ka uspehu.

Ali… i taj projekat polako tone. O trenutnom statusu aviona nemam podatke mada informacije govore o potpunom rasulu stručnog kadra iz Utve. Plate se ne isplaćuju redovno bez obzira što je fabriku preuzeo Jugoimport SDPR (bogati tetak), a inžinjeri i majstori napuštaju fabriku trbuhom za kruhom. Sa takvim stanjem stvari uspeh nije zagarantovan.

Poslednje pitanje koje sebi postavljam se odnosi na troskove, odnosno ko preuzima gubitke. Za “Aero-East-Europe” stvar je jasna. Privatno vlasništvo, privatna dobit, privatni gubici… Sam skočio, sam se ubio.

Medjutim, za Utvu se to ne može reći. Bez suvišne ekonomske analize sasvim je jasno da troškove neuspeha preuzimaju gradjani Srbije. Iz razloga koje treba dublje analizirati Utva niže veoma skupe neuspehe.

Pitanja se nižu. Da li Srbija zaista više nema stručnjake koji mogu izgurati najjednostavnije vazduhoplovne projekte? Da li je blizu kraj srpske vazduhoplovne industrije? Zašto država nije pomogla finansijski fabriku iz Kraljeva?

I u nedostatku boljeg zaključka, u oblaku pesimizma, ovaj tekst završavam strofom iz Disove pesme (Naši dani):

Ostala nam još prašina na hartiji
K’o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji

 

« »

Comments are closed.