Home » Aerodromi » Morava – gde je zapelo?

Morava – gde je zapelo?

Gde je zapelo?

Trideset osam opština. Skoro dva miliona potencijalnih putnika. Milioni izgubljenih evra od prihoda. Milioni izgubljenih evra od investicija. Milioni izgubljenih evra od razvoja ovog dela Srbije. Ovo je epilog rekonstrukcije i reizgradnje aerodroma Morava (Lađevci). S obzirom da zgrada stoji zaključana, hoće li se nešto učiniti do kraja godine kako najavljuju ministarstva?

Ko su potencijalni oštećeni?

Kao prvo, poljoprivreda. Ceo ovaj kraj je orijentisan na poljoprivredu, voćarstvo i slično. Maline, jagode, šljive, krompir… Avionskim prevozom svežeg voća i povrća u zemlje regiona, mogli bi smo da ostvarimo ogroman profit! Mogli bismo!

atomska-banja-pks-rsZatim tu je turizam. Atomska banja, Ivanjica, Vrnjačka banja, Ovčar banja, Mataruška banja, Bogutovačka banja. Manastiri Žiča, Studenica, Gradac. Skijalište i priroda planine Goč. Druge zemlje su pravile skijališta i od manjih staza!

Guča! Treba li reći više od te reči? Razne druge manifestacije koje mogu da prerastu iz lokalnih u međunarodne. Zašto da ne? Razni sajmovi, manifestacije, sportske manifestacije. Sećate se Davis cup-a? Đoković je iz pravo iz Kraljeva išao na Indijan vels. A tu je i karate turnir „Zlatni pojas“. Evropsko prvenstvo u kajaku na divljim vodama! Medjunarodni bridž festival u Vrnjačkoj banji, Vrnjački karneval… To bi doprinelo i razvoju avio taksija jer zašto neko da ne dođe avionom umesto autobusom ako može? To bi bio doprinos celokupnoj avijaciji, ne samo lokalnom aerodromu.

I na kraju ali ne i najmanje važno, uticaj na industriju. Menadžment Fiata sleće na Surčin a zatim drugim prevozom idu u Kragujevac. Menadžment „Noble Environmental“ u Tavnik pored Kraljeva ide iz Švajcarske samo do Beograda avionom. „Noble Environmental“ je u neposrednoj blizini aerodroma! Auto put Beograd – Preljina se ubrzo završava što će dati ogroman doprinos kargo zoni ovog aerodroma. Tu može da se zaposli još par stotina radnika iz regiona a možda i mnogo više.

aerodrom-morava-(2)Projekat je počeo još 2012. godine kada je Ambasador Turske, g. Ali Riza Čolak,  potpisao pismo o namerama o ulaganju u ovaj aerodrom.  Jedino što je Turska tražila je da njihovi avio prevoznici sa ovog aerodroma imaju isti tretman kao domaći kao i da imaju nadzor u trošenju para kako bi se sprečilo „kraduckanje“. Po mom mišljenju, to je vrlo fer ponuda. Ali ne i po mišljenju političke veličine, ministra Velimira Ilića. On je na konferenciji za štampu izjavio da se zahvaljujemo na donaciji od 10 miliona i da nam ne treba! Izneo je neke cifre koje niko nije mogao da nadje u pismu o namerama i rekao da se poklon  – nama ne isplati. Fala ne treba! Novinari Blica su tada pokušali da nađu te činjenice iz ugovora koje je ministar izneo ali i pored najbolje namere, nisu uspeli. Predstavnici Turske su ostali u potpunom šoku! Što je najgore, ministar Ilić, uopšte nije imao ingerencije da odlučuje ili potpisuje bilo šta. Aerodrom Lađevci je bio u nadležnosti Ministarstva odbrane i Ministarstva saobraćaja dok bi donacija bila realizovana preko Ministarstva finansija. Ministar Ilić je u tom trenutku bio ministar za građevinarstvo i urbanizam pa nije jasno ko mu je dopustio, uopšte, da se meša u ovaj projekat.

aerodrom-morava-(1)Sve potrebno za otvaranje aerodroma je u međuvremeno kako – tako završeno. Aerodrom može da prihvati manje avione, aerodromska zgrada prilagođena civilnom saobraćaju. Uskoro će se pristupiti i radovima na produženju i proširenju piste kako bi mogla da prihvati veće vazduhoplove. U cilju ubrzanja projekta, načelnik Raškog okruga, organizovao je sastanak u Aprilu ove godine sa predstavnicima Šumadijskog i Moravičkog  okruga kao i sa sekretarom Regionalne privredne komore. Komisija DCV je trebalo da izađe odmah posle uskršnjih praznika kako bi izvršila uvid u stanje i pristupila izdavanju neophodnih dozvola. Ipak, informaciju o ovom sastanku, nismo mogli nigde da nađemo. Ne znamo šta se pričalo i šta je odlučeno. DCV je doduše izašao na teren, delegacija raznih inspektora je analizirala sve resurse aerodroma ali ni od njih nema nikakvih informacija. Katanac i dalje stoji.

morava katanacDa li bi aerodrom „Morava“ bio isplativ? Po mom mišljenju – DA! Veliki broj putnika sa juga Srbije, rađe ide na aerodrom Priština nego u Beograd. Pogledajte samo promet aerodroma u prethodnoj godini. Broj putnika je u stalnom porastu a veliki broj tih putnika ostavlja novac tamo umesto u Srbiji. U 2009. je kroz ovaj aerodrom prošlo preko milion putnika. Predpostavljam da je oko 30% putnika sa juga Srbije.

Kašnjenje u procedurama, kočenje razvoja, ometanja, bahatost, nebriga i slično, otišli su toliko daleko da su radnici aerodroma pokrenuli ON-LINE peticiju kako bi pogurali stvari u pozitivnom smeru. Peticiju možete i vi potpisati ovde. Na žalost, u našoj državi, stvari će se uskoro rešavati isključivo peticijama. Zakoni se donose mimo volje naroda, razvoj se usmerava samo tamo gde postoji lična korist onih koji odlučuju, objekti se grade samo tamo gde može da se malo kraducka…

Airman

 

« »

9 Comments to “Morava – gde je zapelo?”

  • Samo jedno pitanje autoru teksta. Ko će to da plati i održava? Država duradi nešto?

    Užasnut sam forsiranjem lokalnih aerodroma od strane podrepaša trenutne vlasti. Da vam objasnim kako to ide:

    Nadete profitabilnu firmu u kojoj država ima vecinsko vlasništvo (Aerodrom Beograd, Kontrola Letenja) i onda je naterate da baci pare na opremanje aerodroma koje nije nimalo jeftino. A sve to da se podmire partijski aparatcici koji su direktori propalih aerodroma po Srbiji.

    Podgoricki aerodrom je manje opremljen od onog u Nišu pa opet low cost prevozioci slecu u Podgoricu tako da se sve price o „ulaganju“ bajke za malu decu. Da postoji interes, low cost bi sletali i u Niš.

    Opremite aerodrom maksimalno, napravite najvecu i najlepšu zgradu, nadjužu i najširu pistu, opet niko nece doci. Jedino ako se Er Srbija natera da leti nerentabilno, ali sumnjam da ce to Arapi dozvoliti.

    Jedini interes vlasti je da isisava novac iz zdravih preduzeca radi samopromocije.

    Užice, Kraljevo, Ecka, Batajnica, Niš… Sve su to nerealni projekti koji ce upropastiti uspešne dražvne firme kako bi se kasnije za sitne pare privatizovale.

  • Morava je zamisljena kao civilno / vojni aerodrom. Znaci vojska ga VEC odrzava. A jeftinije je kad se pare za odrzavanje, osiguravaju iz dva izvora.

    Forsiranje ovog aerodroma nije izvrsila lokalna grupa vec drzava. Sada posle ulozeno puno para, ovaj aerodrom propada. Sto se isplativosti tice, imao sam priliku da proucim studiju isplativosti. Da studija ne pokazuje ispaltivost, nikada se ne bi ni ulazilo u ovaj projekat.

    • Da bi se aerodrom koristio u civilne svrhe, mora da se osnuje operater aerodroma koji ne može da bude vojska. Tako je po zakonu. Dalje, opremljenost aerodroma za vojne i civilne potrebe su dve potpuno različite stvari i nikako ne stoji tvrdnja da ga vojska već održava.

      Takođe, logika „kad smo već bacili pare na Moravu, ajde da bacamo još tako što ćemo stvoriti privid da se nešto radi“ je potpuno pogrešna.

      Tek mi je preko glave studija. Studije koje se u Srbistanu rade pokazuju ono što naručilac studije želi da čuje, a rade se isključivo zato da bi naručilac studije imao pokriće za svoju odluku. U praksi, političar radi samopromocije odluči da napravi nešto bombastično – nekom univerzitetu ili politički ispravnom subjektu da državne pare za „studiju“. „Studija“ pokaže da je baš ono što je političar smislio megaisplativo (u suprotnom neće dobiti priliku da radi drugu studiju). Političar dobije pokriće da su „relevantne institucije“ napravile „ekonomsku analizu“ kojom se tvrdi da je tako nešto isplativo.

      Kao što ste imali prilike da vidite studije o Kraljevu, ja sam imao priliku da vidim dve studije koje tvrde da je jedino isplativa zaštita od gradonosnih oblaka putem zasejavanja iz vazduhoplova, a druga da je jedino isplativa zaštita protivgradnim raketama. Sve zavisi od naručioca posla.

      Dok mi ne objasnite zašto low cost ne leti za Niš gde već postoje svi uslovi, neću da uopšte razmišljam o isplativosti Užica i Kraljeva…

      • „Dok mi ne objasnite zašto low cost ne leti za Niš gde već postoje svi uslovi, neću da uopšte razmišljam o isplativosti Užica i Kraljeva“

        Pa to je bar jasno. Nema potražnje za ovim vidom prevoza sa tih lokacija. Pored toga Užice i Kraljevo ne ispunjavaju uslove za rad, odnosno nemaju sve potrebne dozvole DCV-a. Da postoji potražnja low costeri bi sami napravili aerodrom na takvoj lokaciji.
        Pre bih se kladio na aerodrom u Sjenici nego na ova dva.

  • Dobro je imati što više aerodroma koji služe svrsi.
    Znači, normalno je da opstaju od svojih prihoda, naknada, usluga… Ako se pogleda lokacija a.Morava može se videti da se nalazi u neposrednoj blizini a.Niš i a.Ponikve, koji su na neki način već proglašavani investicionim projektima od nacionalnog značaja, više puta. Suštinski, pojeli su ogromni novac poreskih obveznika, a od profita ništa. Tek su Ponikve katastrofa od projekta. U jednom od vaših prethodnih tekstova se vidi i zbog čega. Dobro objašnjeno.
    Nije jasno zašto država sponzoriše 2 aerodroma koji se nalaze jako blizu jedan drugog, civilno-vojni su, a čak ni onaj veći nema dovoljan broj putnika za bilo kakvo ozbiljnije razmatranje njegovog značaja. Niš predstavlja stalnu pretnju low-cost kompanijama, da će biti udaljene iz Beograda…
    Što se tiče manjih aviona koji bi koristili neke od ovih aerodroma, čini mi se da naša ekonomija još uvek nema snage da omogući rad malim kompanijama.
    Bilo bi lepo da projekat Morava uspe, ali on sve više liči na projekat Ponikve, Ečka, Čenej…

  • Studija moze da pokaze sta god narucilac hoce.
    Da nekom treba aerodrom (i) bi radili.

    • Bilo bi normalno da onaj ko izvodi studiju snosi neku odgovornost za svoje rezultate. Šta ako neko dokaže suprotno od date studije?
      U vazduhoplovstvu je bolje reći istinu, kakva god da je. Cena laži, bilo materijalna ili neka druga, u ovoj branši može biti ogromna.
      Ipak, lepo je imati aerodrome. Još da se napune onim što treba tamo da se nalazi.

      • …u vazduhoplovstvu je bolje reci istinu…..
        trenutno ne znam nijednog srpskog rukovodioca u vazduhoplovnim strukturama sa vecinskim drzavnim kapitalom (kako u RS tako i u Srbiji ) kome je jasan ovaj koncept i koji ga prati.
        Dominantno rukpvodece misljenje je „nece se desiti u Evropi , ako se i desi u Evropi , nece kod nas,ako se i desi kod nas nece na mom aerodromu, ako bas bude na mom ad,nece u mojoj smeni,ako budem toliki baksuz pa valjda nece meni nego kolegi pored….“
        razlog za to je cisto ekonomske prirode. Umesto na osnovni biznis ili unapredjenje bezbednosti i sl razliku parq trpaju u svoje dzepove. Tj njima rastu prihodi bez reqlnog rasta proizvodnog dela industrije.
        Da ne bude da sam prevideo KL ima realan rast ali ona jase na nekom drugom talasu.
        A posto vlasnici javne svojine i poreski obveznici ne zele da vrse kontrolu upravljaca i da ih za lose rezulrate adekvatno kazne gubi se svaki smiwsao ukazivanja na greske.
        E zato ad ne rade koliko bi trebalo i ne vrse onu privrednu delatnost i ulogu koju imaju u normalnim zemljama.

  • ‘Molim da Vas ne zbunjuje da je post zasticen lozinkom. Bio je prvobitno dok tekst nije preciscen i proveren’ – podrzavajuci peticiju o aerodromu, napisase gospoda iz Avijaticar.net-a na jednom Facebook-portalu o Moravi.

    Sada i vidimo sta se podrazumevalo pod ‘preciscavanjem i proverom’. /prociscavanjem i proverom/. Posle, uglavnom pozitivnog teksta, /ali bez napominjanja sireg konteksta korisnika avio usluga, recimo, Kopaonika, Zlatibora itd/, da li su komentari u prilogu teksta slicni onima koji se, ako se ne varamo, botuju po Skyscrapercity-ju i onom Ex-yu aviation sajtu, kada se samo /samo/ o Moravi govori.

    Sa ovakvim kometarima, /cast izuzecima/ vrlo perfidno je, /ili nedovoljno siroko vidjeno/, cini se, po sistemu vruce-hladno, navodna prijateljska podrska peticiji, / koja mozda to i jeste/, izrodjena u njenu protivurecnost.

    Ali vec svi znamo te decenijske igre „Oko Morave“, i one kod Moravaca vise ne prolaze, nadamo se!

    Da podjemo redom.

    Beograd se od poreskih obveznika godisnje dotira cca. 60-100 miliona eura za gradski prevoz. Da je radjena studija isplativosti, prevoza u Beogradu ne bi ni bilo! I sta bi se desilo!

    A kad je rec o Moravi, i svemu na Moravi!

    Studija isplativosti, na cemu se ovde uporno insistira, zavisi od parametara koji se daju , i na njoj treba insistirati. Ali, sto rece jedan reziser kada je pravio svoje, sada poznato selo i turisticki centar, da su mu u osnovi trazili studiju isplativosti, nikada ne bi prosao, /a uostalom imamo i mnogo drugih primera, pa cak, recimo nasu drzavnu administraciju, koja sigurno ne bi dobila prolaz studije, jer mnogo vise kosta nego sto stvara, ali se stvari samo tako, sa sireg ili drzavnog aspekta, naravno, ne gledaju/.
    Isto je i sa mnogim projektima, pa i Moravom.

    Ali i pored svega, da li su zaista svi postojeci parametri uzeti u obzir pri izradi studije, /na primer siri kontekst podrucja, npr. i turisticki centri Kopaonik, Zlatibor, Tara, grad Krusevac, i sl./, ili je to namerno razvodnjeno sa ciljem da se ponudi smisleno vise malih aerodroma, /i time povezane zajednice razdvoje i posvadjaju,/ pa na kraju, naravno, kao takvi neisplativi, ni jedan od njih ne otvori! Ili tek neka karikatura od aerodroma.
    /Poznate su nam vec odavno te navodjene medijske prljave igre oko navodnih aerodroma i u Jagodini, Krusevcu, ili vec gde, ili o vezivanju Morave samo za navodne potrebe Kraljeva, bez napominjanja Kragujevca, i sirek konteksta, itd. I sto-sta jos! Samo da se ospori validnost Morave, da se ne napravi konsenzus oko Morave, da se gradovi medju sobom zavade.

    Pa namerna poturanja I poredjenja sa Nisom, koji je region za sebe, bas kao i Morava, i ima svoje mozda malo drugacije uslove, ali i potrebe, i Morava to postuje. /uostalom i niska oblast kao i ova kragujevacka/moravska su vece nego neke okolne samostalne zemlje koje sve to i mnogo vise, a kako to – imaju!/

    Da li su uzeti u obzir pretpostavljeni efekti / i indirektni/ koji bi se dobili otvaranjem aerodroma, a koji se sa sadasnjim parametrima ne mogu pravilno vrednovati, ili se uopste ne mogu matematicki vrednovati. Da li su uzeti u obzir i strateski elementi sadasnjeg i buduceg razvoja privrede, turizma, intenzivne poljoprivrede i njihovi uzajamni efekti na obostrani razvoj. I drustva u celini.

    Da li su uzeti u obzir parametri kretanja prometa putnika na beogradskom aerodromu, i ako su oni tacni, kako je moguce da se isti ne bi ostvarivali / pa i prelili/ i na Moravi.

    I kakva je regionalna struktura tih putnika / osamdesetih je izvucen podatak od austrijskog prevoznika gde je receno da je najvise putnika na njegovim linijama bilo iz Istocne Srbije!/

    I neka neko odgovori sta cemo sa nasim gasterbajterima koji se vise ne vracaju, / a vidimo kako kosmetski albanci sa ekspanzijom aerodroma Pristina svoju celu dijasporu vratise, sa preko 1.5 miliona putnika godisnje/.

    Sta cemo sa nasim intelektualcima koji trebaju naucnu, strucnu i civilizacijsku funkciju regiona I licnu afirmaciju da obave – hoce li da se odsele.
    Sta cemo sa omladinom koja vidi kako vrsnjaci zive u drugim, pa i mnogo losijim sredinama, ali sa strukturama koje su njihovim sredinama posvecene
    Sta cemo sa narodom koji, vec desetkovan, bi i dalje da kod kuce zivi I radi, a da i sveta vidi, a ne otvaraju se ‘prozori’, ni vrata za investicije, pa ni za posao, ni bolji zivot.
    Sta cemo sa kulturom, sportom, sta sa privredom i drustvom u celini. Jesu li to opsta mesta i opste potrebe, ili je to samo matematika!

    Hocemo li da pogasimo gradove kao sto uradismo sa selima, hocemo li isto da uradimo i sa i planinskim centrima, koji kako vidimo, imaju uzlet, /ili njih drugima usmeravamo/, hocemo li banje, pa i one koje su nekad bile najprestiznije cak u odnosu na sire okruzenje, da ugasimo.

    A narod, hocemo li i njega u neki drugi kraj da preselimo! Ili da sve to razvijamo i sansu i perspektivu otvaramo, svakom regionu, /kao sto jednom rece i resorna ministarka/, pa i ovom strateskom i perspektivnom kao sto je Morava.

    A kako da smanjimo 15 puta vecu beogradsku razvijenost / gde je ravnomerni regionalni razvoj!!/ i ublazimo demografsku isposcenost , ako su autoput do Pojata vec gurnuli u drugi plan. Kazu neki ministri da ni autoput do automobilskog centra Srbije – Kragujevca i najveceg grada Sumadije i cele centralne Srbije ne treba, jer do tamo nista, kazu, nema! A i Kragujevac brisu!

    Kako, ako i dugorocna strategija razvoja recnih tokova do ’20-25 zaobilazi sve tri reke imenom Morava, a one su kicma ove zemlje ….
    Jel’ bi to neko i celu Moravu da brise!

    Pa, da li je zemlja kriva, ili ljudi sa malo znanja il’ svesti, il’ osecaja pripadnosti, il’ ‘dizaci ruku’ koji se namerno na pozicije postavljaju, ili jos gore, oni koji druge geostrateske planove / pa i granice/ ovde, na Moravi, kroje. Vidite li sta se radi!

    Opasne igre se ovde igraju! I nije Morava samo Morava! I nikako ne moze o Moravi da se prica samo kao o projektu aerodroma Morava. Kao sto ni Surcin nije samo aerodrom, ili je najmanje samo aerodrom – za Beograd!

    I zato ce narod Moravu da otvori i sa Morave u svet da leti. Jer to radi za sebe, svoj region, svoja ognjista, svoje porodice koje su ovde ostale, ili one svojih bliskih koje su bez povratka otisle, a ne stvaraju im se uslovi da se vrate. Za svoju mladost da odavde buducnost, k’o ceo svet, ostvaruje, svoju privredu da napreduje, svoju inteligenciju da ovde srecno ostaje i u razmeni sa svetom svoju Moravu nadgradjuje…

    A Beograd ili vec ko – bi sve to da ukine! Pa sto to sebi prvo ne ucini. Nikad nije postavljano pitanje isplativosti bilo koje drzavne investicije u Beogradu, / najsvezije neprofitbilne Arene i Mosta na Adi/, pa ni tog BG-aerodroma, koji je valjda preko noci / il’ tek poslednjih godina/ tako profitabilan postao. Jeste, k’o i JAT! I tu su pare svih poreskih obveznika nesumice trosene, k’o u Prokop, pa nikom nista!
    Ali to je druga, gorka prica o ovoj zemlji. Zato smo i dovde dosli!

    I ZATO CE NASA MORAVA POLETETI!