Home » Aerodromi » Otvoreno pismo Banja luka

Otvoreno pismo Banja luka

Предмет: Отворено писмо

 

Тема: Bаздушни саобраћај у Републици Српској – (не)могућности за путовање и развој

 

Поштовани,

Са најбољим намјерама и жељом да помогнем, износим ову моју кратку анализу и виђење ситуације у којој се налазе путници који путују у/из Републике Српске, са посебним освртом на подручје Босанске Крајине и аеродром Бања Лука.

Након много година рада у сектору ваздушног саобраћаја у БиХ и Западној Европи, безброј путовања авионом, и много недаћа и трошкова са којима се сусрећем сваки пут кад долазим у Бања Луку, одлучио сам се написати ово писмо са намјером да разбијем предрасуде, стереотипе, пробудим успаване главе, суочим нас са реалношћу и стварним проблемима у овом сектору, и на крају да дам идеје за један другачији смјер унапређења ситуације.

 

1. Да ли смо изоловани – како доћи до Републике Српске?

Данас у 2016 години и даље је много тешко и скупо доћи у Републике Српску. За долазак аутомобилом је потребно пуно времена и доста новца. Опција жељезницом практично и не постоји. Аутобусом је потребно и до неколико дана. Копнена граница БиХ се врло тешко прелази и дужина чекања је велика и непредвидљива. Данас, многи људи као што сам ја, једноставно немогу и избјегавају користити ове споменуте начине превоза колико је то год могуће.

Авионски превоз је жељена опција са становишта потрошеног времена а и новца.

Врло је важно разумјети значај „домаћег аеродрома“ јер за овај аеродром није потребно прелазити границу. А граница са собом носи пуно проблема: пропуштен лет, изгубљен дан, скуп превоз до аеродрома, итд… Нису све регије РС у истој позицији када је ријеч о могућности путовања са домаћег аеродрома:

  • Сарајевско-романијска регија је добро опслужена са аеродромом Сарајево,
  • Дио Херцеговине се ослања на аеродром Мостар,
  • Добојска регија и дио Семберије и Подриња користе аеродром Тузла, који данас има највећи раст броја путника и авио линија што је за сваку похвалу,
  • Сјеверозападни дио БиХ (приказан доље на слици 1) је нажалост и најизолованји у погледу путовања авионом данас, јер се ослања на аеродром Бања Лука чије су могућности више него скромне читаву последњу деценију.

Из овог разлога моја анализа се осврће на могућности путовања из/у Сјеверозападном дијелу БиХ и коришћења аеродрома Бања Лука.

Регион приказан на слици 1, има годишње око 80 хиљада путника који најчешће морају да користе аеродром Загреб, Сарајево, Тузла или Београд. Народним ријечником речено за ове путнике је „скупља пита од тепсије“ узимајући у обзир тешкоће и трошкове у организацији оваквог једног путовања. Веома мали број путника успије наћи одговарајући лет са аеродрома Бања Лука, из једноставног главног разлога што је број летова веома ограничен. Ова регија је најизолованија на простору бивших југословенских република у погледу могућности коришћења авионског превоза са домаћег аеродрома. Напросто нема региона из којег се оволики број путника,да би нашао одговарајући лет,мора возити 2-4 сата до најближег домаћег аеродрома, и 3-6 сати до најближег страног аеродрома преко границе.

slika1

Слика 1

 

2. Ко путује у овај дио БиХ и зашто?

Велика већина путника се може сврстати у следеће групе поредане по бројности и приоритету:

  1. Наши људи који живе и раде у иностранству. Мора се имати на уму да се у данашње вријеме ова популација састоји од:

а) младих, образованих, запослених, технолошки писмених, искусних у путовањима, заузетих са мало слободног времена, породични ограничени школским распустом и годишњим одмором, и

б) прва генерација наших исељеника који су данас старија популација, пензионери, слабијег здравља и виталности.

Много тога у нашој земљи зависи од путника поменутих у овој првој групи. Они помажу своје родитеље, браћу, сестре, рођаке. Изграђују инфраструктуру у својим насељима, троше новац и остављају значајну добит предузећима и држави. Да није њих, социјална слика многих породица у нашој земљи била би много лошија.

  1. Пословна путовања која се састоје од наших државних службеника, радника у великим предузећима, страних чиновника и пословних партнера. Они путују на службени пут који углавном траје око три дана. Они често имају проблем са расположивим временом и компликованом организацијом путовања. Врло често им је такоће битан утисак који понесу са путовања.
  2. Туристичка путовања. Све више ову врсту путовања људи организују сами, без одласка у класичнуканцеларију туристичке агенције. Углавном траже летове са јефтинијом картом али им је и врло битна приступачност аеродрому због уштеде времена и лакше манипулације са великим пртљагом.

Путници из ове три групе су углавном лоцирани у мјестима означеним на карти на слици 2. Све ове локације природно гравитирају аердрому Бања Лука и удањене су до око 1.5 сата вожње од аеродрома. Пуно ових путника морају користити аеродроме у Загребу, Сарајеву, Београду, Тузли, и трошити вишеструко вријеме и новац у односу на ситуацију гдје би имали расположиве летове са аеродрома Бања Лука.

 

slika2

Слика 2: Локације путника које гравитирају аеродрому Бања Лука

 

Које су то локације у иностранству интересантне као крајње авионске дестинације за ово наведено подручје? Овдје не спомињем трансферне аеродроме до којих се лети из Бања Луке да би се пресједало за крајњу дестинацију (као што је случај са Београдом и Air Serbia, што је добра варијанта али не и довољна зато што летови нису свакодневни).

  1. Швајцарска, повратно путовање аутомобилом кошта око 500 ЕUR i 30 сати
  2. Њемачка јужни дио, повратно путовање аутомобилом кошта око 350 ЕUR и 20 сати
  3. Њемачка сјеверни дио, повратно путовање аутомобилом кошта око 400 ЕUR и 35 сати
  4. Бенелукс, повратно путовање аутомобилом кошта око 500 ЕUR и 35 сати
  5. Француска, повратно путовање аутомобилом кошта око 500 ЕUR и 40 сати
  6. Скандинавија, повратно путовање аутомобилом кошта око 600 ЕUR и 45 сати
  7. Италија сјеверни дио, повратно путовање аутомобилом кошта око 300 ЕUR и 16 сати

Аустрија није интересантна као крајња авионска дестинација осим у случају постојања „low cost“ са изразито јефтином картом. Зато што повратно путовање аутомобилом кошта око 150/200 ЕUR i траје 8/10 сати. Или као трансферна тачка уколико би нека редовна авиокомпанија која може продавати везане карте за даље пресједање саобраћала на линији Беч-Бањалука.

Најинтересантнији дани у седмици су: Петак, Субота, Недеља и Понедељак. Поласци управо неким од ових дана тренутно недостају у реду летења „Air Serbia“.

 

3. Поређење аеродрома Бања Лука са другим аеродромима у окружењу

Слике и бројеви говоре пуно више од ријечи и дају најбољи одговор на ово питање.

Поређење је урађено са сличним аеродромима, намјерно изостављајући „велике“ аеродроме ван конкуренције. Једино што је реално и довољно је да аеродром Бања Лука буде јак регионални аеродром а не главни „Hub“.

slika3

Слика 3

slika4

Слика 4

slika5

Слика 5

slika6

Слика 6

Статистички подаци за БиХ аеродроме преузети са интернет странице Дирекције за цивилно ваздухопловство БиХ. Подаци за стране аеродроме су преузети са интернет странице Википедија.

 

Ова статистика намеће неколико главних питања:

  • да ли постоји нешто вриједно и добро на аеродрому Бања Лука? (више у поглављу 4)
  • зашто Бања Лука има константно најмањи број путника у посматраном периоду? (више у поглављу 5)
  • шта је то што недостаје аеродрому Бања Лука? (више у поглављу 5)
  • шта то остали споменути аеродроми имају а ми немамо? (боља средства/инфраструктуру за прихват и отпрему путника, бољу повезаност са друмским саобраћајем, бољу пословну политику и визију)
  • да ли можемо нешто научити на примјеру споменутих аеродрома? (да)
  • да ли споменути аеродроми са највећим бројем путника имају своју националну авио компанију? (Не, немају)
  • итд……..

 

4. Да ли има добрих ствари на аеродрому Бања Лука?

Пуно је фактора који су утицали на овакво стање и било је пуно покушаја да се стање поправи. За детаљну анализу свих потребно је пуно више времена и папира него ово кратко писмо. Овдје ћу споменути оне које сматрам најмјеродавнијим  без улажења у пуно детаља.

Прво желим споменути ствари које су добре на аеродрому Бања Лука, неке од њих су дате положајем и дјеловањем трећих субјеката, а неке су остварене залагањем аеродромског предузећа то јесте власника и управљача:

  1. повољан географско-топографски положај и клима
  2. писта и остале маневарске површине
  3. земаљска навигациона средства и свјетлосна сигнализација за летење
  4. задржана дозвола за међународне операције
  5. постојање основних људских ресурса за послове прихвата и отпреме авиона и путника
  6. постојање малог теретног складишта/хладњаче
  7. постојање авионске линије са Београдом „Air Serbia“
  8. стална расположивост службе контроле летења
  9. близина новог аутопута и старог пута за Градишку

Само ове горе набројане добре ствари се истичу (су истицане) у свакој до сада виђеној иницијативи/понуди за побољшање ситуације и повећање броја летова, путника,односно инвестиција.


Поставља се питање да ли су ове добре ствари довољне саме по себи за боље дане на аеродрому Бања Лука? Судећи по бројевима и успјесима досадашњих иницијатива, више је него јасно да нису довољне. Јесу основне, али далеко од довољних за развијање посла и пружање боље услуге становништву.


Отприлике, постојали су редовни летови конвенционалних авио компанија у периоду 1997-2003 са авионима од 50-так сједишта на релацијама:

  • Цирих (сваки дан, у сезони празника и 2 пута двено)
  • Беч (сваки дан)
  • Београд (сваки дан)
  • Тиват (у љетној сезони)

Углавном су сви ови летови у просјеку изгледали попуњени 2/3 до 3/4.

У овом истом периоду аеродроми као што су Тузла, Мостар, Осијек, Ниш, Охрид скоро да уопште нису имали, или чак нису били отворени за редован путнички саобраћај.

Од 2004 креће потпуни суноврат путничког саобраћаја у Бања Луци и траје све до 2013 од када се осјећа мало побољшање захваљујући летовима „Air Serbia“.

У истом овом периоду, остали успоређивани аеродроми биљеже велики пословни успон и повећан број летова/путника.

 

5. Који су то недостаци аеродрома и досадашњих иницијатива, и како се могу унаприједити?

У овом дијелу намјерно не пише ништа о великим кинеским, арапским, руским и ко зна којим инвестицијама за изградњу потпуно новог аеродромског комплекса!

Такође не пише ништа о суми до сада изгубљеног новца и конкретним актерима. О томе можда у неком другом писму!

Овдје су описане мјере и активности које се требају предузети властитим снагама, у реалном времену и буџету, и понудити авиокомпанијама, путницима и инвеститорима да би смо могли очекивати неке резултате.

 

Досадашње иницијативе су се углавном заснивале на:

а. промовисању само добрих ствари поменутих у поглављу 4,

Ово се очигледно показало као недовољно за развој посла и привлачење авио компанија и путника.

б. оснивању сопствене авиокомпаније,

Сопствена авио компанија није неопходна за повећање летова/броја путника. Авио компанија је врло скуп, компликован, ризичан и тежак посао који је објективно превелик залогај за наше материјалне и људске ресурсе. У протеклој деценији се показало као неостварив циљ а самим тим и промашен покушај. Скоро сви упоређивани аеродроми немају националну авио компанију, а и једина која је постојала у БиХ је већ по други пут банкротирала у последњој деценији, а ново основана Sky Srpska у Републици Српској је затворена прије него што је организовала нити један једини лет.

в. субвенционисању страних авио компанија.

Субвенцинисање страних авио компанија није само по себи увијек лоше али се мора пожљиво одабрати циљна група и врста превоза. Погрешно је скупо субвенционисати готовим новцем летове који су практично чартер летови са скупом картом од једне тачке до друге без могућности везане карте и пресједања. Управо је у прошлости било оваквих субвенција нпр. Austro Jet до Салзбурга.


Оснивање и субвеционисање авио компаније на досадашњи начин сматрам веома лошим и неодговорним великим трошењем јавног (нашег) новца без резултата. Власници и управљачи аеродрома морају бити пословно ефикаснији и друштвено пуно одговорнији!Субвенционисање авиокомпанија је супротно споразуму ECAA  који је БиХ потписала са Европском Унијом. Страни авиопревозник се може субвенционисати под тачно одређеним условима и одобрењем издатим од Европске Комисије.


Погрешно је што се власници и управљачи аеродрома концентришу на мјере управљања авио компанијом и летењем. То је ван њихивог домена и зато и није било успјеха. Народно речено овим се покушава бити „већи католик од Папе“.

Власници и управљачи аеродрома Бања Лука морају се концентрисати на потпуно друге активности које су у њиховом домену и које могу дати резултате а не коштају

више од до сада неуспјелих иницијатива. Морају понудити авиокомпанијама један свеобухватан пакет услуга и услова, који би авиокомпанији оставили само посао летења авионом, а они се постарати за све друге активности.


Највећи узрок малог саобраћаја и неуспјелих иницијатива јесте неразумјевање позиције аеродрома као саставног дијела укупне саобраћајне мреже, ефикасно повезаног са друмским транспортом и подручјем које гравитира аеродрому.

Све ове године аеродром Бања Лука је у позицији као неко острво са којег лете авиони, а како ће путници и роба доћи до тог острва и са њега отићи, то само они знају!


slika7

Лош примјер са слике у многим сегментима одговара Бањалучком аеродрому, а то одбија авиокомпаније, путнике и инвеститоре.

Аеродром се мора повезати на квалитетан начин са својим околним општинама, мора пословати на интернету, и осигурати маркетиншке дјелатности у повезивању путника, аеродрома и авиокомпаније. Прво се мора осигурати овај сегмент (смислити, договорити, дефинисати кроз пред уговоре који би се активирали по потреби) и тек онда са свим овим промовисати и тражити нове летове и путнике!Ово је сегмент који се исплати субвенционисати, а сигурно кошта мање од досадашњих субвенција.

Повезаност аеродрома мора бити са редовном аутобуском линијом, посебним аеродромским превозом, и такси превозом. У све ово, аеродром мора укључити и највеће општине у окружењу. Оне могу помоћи аеродрому а и аеродром њима у постизању циља. Идеја је следећа:

  1. Увести аутобуско стајалиште на аеродрому за неке редовне међуградске линије које пролазе путем према Градишци. Те линије би требало да укључе поласке из Бања Луке, Приједора, Санског Моста, Новог Града, Градишке, Дубице, Прњавора, Дервенте, Добоја.
  2. Продужити једну од линија градског саобраћаја која вози до Лакташа, до аеродрома (наравно не све поласке, само неке ујутро и послеподне)
  3. Увести посебан аеродромски превоз (shuttle bus) који би возио само до Бања Луке
  4. Увести такси превоз са фиксним објављеним тарифама за сваку од општина у окружењу аеродрома.

Други значајан узрок малог саобраћаја и неуспјелих иницијатива су веома ограничени услови у самој пристанишној згради, посебно у дијелу за одлазеће и долазеће путнике.

Проток ових путника и њиховог пртљага је веома спор. Лоша је и инфраструктура за снабдјевање горивом и питком водом.


Полиција, царина, и служба за пртљаг имају веома лимитиран простор који представља проблем већ са 30-так путника. То свакако нарушава комфор, али што је много важније то знатно продужава авиокомпанији вријеме потребно за искрцавање и укрцавање. Ово за авиокомпаније значи непотребно заузет авион и посада, односно трошење новца.

Услови у пристанишној згради се морају (и могу) поправити што прије, без чекања мегаломанских инвестиција које би саградиле потпуно нову зграду.

Адаптација и проширење поменутог простора са монтажним објектом је почетно ријешење. Путовао сам са неколико аеродрома у европи гдје је зграда проширена монтажним (метално пластичном, или метално церадном конструкцијом) објектом који има добре услове (под, гријање, хлађење, вентилацију, освјетљење, средства за рад итд) и задовољне путнике и авиокомпаније. Проширење веђ од само 50 метара квадратних у одлазећем дијелу и исто 50 у долазећем дијелу би омогућило двоструки капацитет полицији, царини и служби за пртљаг у односу на данашње стање. Тренутно долазећи путник често мора стајати ван зграде у реду чекања за прелазак границе и узимање свог пртљага. Срамота је да је простор за кафић дупло већи од пеостора за долазећи гејт. Такође долазећи путник мора сам носити свој кофер и подигнути га на царински скенер за преглед, зато што покретна трака не ради и скенер је превисок (није нивелисан у истој равни са траком). За поправку једне носеће покретне траке, припадајућих дијелова и електромотора није потребан милион марака и кредит, наћи ћете већ у Лакташима макар двије браварско механичарске радње које ће вам то поправити да служи својој сврси и буде дупло боље него што је сад.


Трећи узрок је недостатак једног квалитетног маркетинга/промоције авионских линија, интегрисаности аеродрома у саобраћајну мрежу, и услуга.


Лично сам искусио велике потешкоће док сам својевремено открио (ископао) нпр. информације о најављеним летовима Адрије Аирвејз у то вријеме. (Вјероватно зато што директна субвенција коју су добијали за ту линију није била у складу са EАCA споразумом). Исто тако сам чуо да постоји „неки“ аутобуски превоз од Бањалуке до аеродрома. Копајући данима нашао сам информацију о том аеродромском превозу. Али у 2 наврата сам слетио на аеродром ослањајући се на тај превоз, за који су ми радници аеродромског предузећа рекли „господине џаба чекате, он се више не појави него што се појави“, и уистину није се појавио!

Сам путоказ за скретање према аеродрому (на старом градишком путу) је био тако сиромашан и невидљив, једино што ме спасило да не промашим то скретање је чињеница да сам 10 година радио на том аеродрому. Како остали успију, немојте ме то питати!

Да апсурд не интегрисаности услуга путницима и компанијама буде већи, аеродром Бања Лука има у склопу истог предузећа велику туристичку агенцију са дугом традицијом Арс Турс. Али ни Арс Турс нити аеродром, у 2016 години, својим потенцијалним путницима не нуде могућност, претраживања, резервисња и плаћања, авио карата на интернету. Њихове интернет странице постоје, али су далеко од нечега што је данас увелико стандард. Па молим вас погледајте мало шта данас нуде туристичке агенције које су IATA Accredited Agent“.  Нпр. Интернет страница аеродрома у секцији која каже „Како до нас“ понуди географско-топографску карту са ознаком локације аеродрома, практично покаже координате географске дужине и ширине. Моје питање је „Коме то може бити од користи?“Путници би очекивали да нађу следеће ствари у секцији „Како до нас“: аутобус, време полазака, цијену карте и контакт. Такси цијене и контакт за резервације, oпис пута за долазак аутомобилом и услове паркинга итд…Побољшање интернет страница/сервиса од аеродрома и Арс Турса такође не кошта милион марака и не захтјева кредит!

Понудимо (субвенционишимо) авиокомпанијама за сваку договорену линију ефикасну рекламу према циљним групама путника и регионима.

Понудимо (субвенционишимо) авиокомпанијама смјештај и превоз за посаду, за све оне компаније које би базирале свој авион на аеродрому преко нођи.

Понудимо (субвенционишимо) авиокомпанијама услугу пријаве за лет преко интернета (уколико је та компаније већ нема).

 

6. Закључак

а. Сви досадашњи власници и управљачи сносе одговорност за постигнуте резултате.

б. Резулатати су овакви какви јесу због нивоа њиховог знања, хтијења, жеље, воље, умијећа, предузимљивости, отворености, сусретљивости и свијести о друштвеној одговорности.

в. Господо власници и управљачи, трошите јавне паре зато требате тој јавности обезбиједити резултат и положити рачун.

г. Морате учинити све да би окончали саобраћајну изолацију овог подручја.

д. Препознајте сами своје грешке и извуците из њих поуке.

ђ. Удружите снаге са широм друштвеном заједницом и привредом.

е. Питајте искрено за помоћ и савјет, познајем људе који ће га дати и бесплатно али нису спремни бити злоупотребљени и изиграни.

ж. Још увијек није касно за аеродром Бања Лука, али ускоро би могло бити.

з. Побољшање аеродрома није скупо у поређењу са другом саобраћајном инфраструктуром. Ако би се трошак изградње само 1км аутопута паметно ивестирао у аеродром избегли би изолацију.А 1км аутопута не рјешава изолацију, требају нам десетине километара.

и. Лично сам спреман дати свој даљи допринос побољшању ситуације.

 

Игор Марчетић ATM Expert
Република Српска

 

« »

Comments are closed.