Home » Autorski tekstovi » PAZNJA!

PAZNJA!

PAŽNJA!

Kako smo već ranije pomenuli, u proteklih nekoliko sedmica smo dobili niz pitanja u vezi sa priznavanjem naših (srpskih) dozvola i sertifikata unutar zemalja članica EASE.

Dakle, ukoliko se pilot sa srpskom letačkom dozvolom zatekne u avionu koji nije u srpskom registru (YU registar), već se nalazi u nekom registru zemalja članica EASE, u vazdušnom prostoru neke od EASA država, preti mu kazna. Na primer, u Velikoj Britaniji do 5.000 GBP ili do 2 godine zatvora.

Najprostije rečeno, SRPSKE DOZVOLE NE VAŽE NA TERITORIJI DRŽAVA ČLANICA EASE, ukoliko letite vazduhoplove iz njihovog registra.

 

Osnovna uredba koja reguliše dozvole i ovlašćenja letačkog osoblja u zemljama članicama EASE je “COMMISSION REGULATION (EU) No 1178/2011” od 3. novembra 2011. godine, a koja se primenjuje od 8. aprila 2012. godine.

Popularno se naziva PART-FCL, a u propise Srbije je transponovana kroz Pravilnik o letačkom osoblju (”Sl.glasnik RS” br.33/13).

PART-FCL se primenjuje i odnosi samo na države članice EASE. Bez obzira što je propis primenjen u Srbiji u svojoj originalnoj verziji, sa određenim odloženim odredbama, on je ipak samo nacionalni propis.

Dakle, dozvole i ovlašćenja koje izdaje Direktorat su nacionalnog karaktera i nisu priznati u državama EASE. To nam je zvanično potvrđeno.

Već smo pomenuli odložene odredbe PART-FCL. Zbog njih u nekim državama članicama, do pune primene PART-FCL propisa, pilot koji poseduje srpsku dozvolu još uvek može da leti EASA registrovani vazduhoplov, ali uz ograničenja različitog tipa (samo nekomercijalno letenje, VFR, dan…). U nekim drugim državama ne sme ni da pomisli na to. Znači, proverite pre nego li negde krenete. Pažljivo, pažljivo, pažljivo!

Prethodno napisano je svakako loša vest po letačko osoblje koje poseduje nacionalnu PART-FCL dozvolu. Posledice mogu biti ozbiljne, posebno ako se uzmu u obzir javne izjave političara da su naše dozvole priznate i prepoznate u EASI (ministarka Z. Mihajlović, na aeromitingu u Vršcu, sept.2014.) i ako se u te izjave bezuslovno poveruje.

Ne dovodimo u pitanje činjenicu da je odluka EASE možda politički motivisana. Pročulo sa da je Evropska komisija preporučila EASI da prizna srpske dozvole. To još nije učinjeno.

Mi dovodimo u pitanje stav nadležnih da o tome ne informišu letačko osoblje. Skrivanje istine je u datoj situaciji veoma opasno, makar po lični budžet i slobodu kretanja posada. Prava reakcija jeste hitna informacija vazduhoplovstvu u Srbiji od strane Direktorata o stvarnom stanju. Toga za sada nema, a možda i neće biti. Zar nam treba još jedan javni neuspeh u evrointegracijama?

Vratimo se u 2012. godinu. Neposredno pre stupanja na snagu PART-FCL regulative, u Srbiji su izdavane JAR dozvole koje su bile priznate u čitavoj Evropi, imale su takozvani “mutual recognition”. Status naših dozvola bio je daleko bolji nego status dozvola određenih članica EU. U tom periodu bilo je jednostavno izvršiti konverziju, odnosno transfer, JAR dozvole u PART-FCL dozvolu neke od članica EASE. Međutim, Direktorat nas je bezuslovno uveravao da će naše dozvole ostati međunarodno (EASA) priznate. Oni pametniji među nama su bili brzi, a sada su bezbrižni. Na vreme su transferovali srpske u EASA dozvole. I šta sada? Nejasno je koji su bili motivi Direktorata za neistinom i o tome može svako ponaosob da sudi. Zašto nam nije rečena prava istina tada? Zašto se ona skriva i sada?

Do nekog budućeg statusa “mutual recognition” srpskih dozvola ostaje nam samo gorak ukus propuštenog, gubitka i diskriminacije.

Ali, da li su samo piloti oštećeni? Verujemo da nisu, jer posmatrajmo stvari na sledeći način. Cena obuke za sticanje dozvole ili ovlašćenja je približno ista u većem delu Evrope. Pa zašto bi neko dao novac za dozvolu koja je priznata samo u Srbiji (leteti samo na YU registru), kada za istu količinu tog novca može dobiti EASA dozvolu negde u susedstvu? Znači da su i centri za obuku u potencijalnom gubitku ili će uskoro biti. Pretpostavka je da će i oni tražiti sertifikaciju od strane EASE kako bi ušli u tržišnu utakmicu. Šta je sledeće?

 

Prema našim informacijama Direktorat nema svog stalnog predstavnika u EASI, u Kelnu. Nema lobistu koji bi pogurao, šapnuo, pomogao. Zato i ne čudi lagani gubitak svega što je u ranijem periodu teškom mukom stečeno. Teško je poverovati da je to za njih skupo. Jednostavno, njih ne boli.

I za kraj jedna dobra vest. U vazdušnom prostoru Srbije možete leteti N registar (USA) za privatne potrebe, a sa srpskom nacionalnom PART-FCL dozvolom. FAA nam je to potvrdio. Sjajna vest!

Vaš Avijatičar

« »

2 Comments to “PAZNJA!”

  • Проверавао сам својевремно кад смо имали JAR дозволе, да укидањем истих у Европи, наше остају код њих признате до 2018-те. Одједном су се појавиле код нас PART дозволе које како се види нијесу признате у Европи. Ја бих био најсретнији када би нам макар до 2018 -те вратили JAR.
    Овако се можемо још једном увјерити у систем заштите интереса својих грађана у држави Србији.

    • „Овако се можемо још једном увјерити у систем заштите интереса својих грађана у држави Србији.“

      Где сте ви то видели и чули за то последњи пут? У овој назови „држави“ битно је само да се омогући запошљавање стрина, тетака, сестрића, синова, ћерки и остале „млогобројне родбине“ по општинским/републичким и осталим радним местима е да би се тако додао још један ФТ1П пропис по којем ћете ви, НАРАВНО, морати да платите нешто за неки папир који иначе нити вам треба, нити чему служи.

      Што би спикери са РТС рекли, ЕКЛАТАНТАН пример су вам труднице: од тренутка кад, јадна, сазна да је трудна па до порођаја – несретна душа којекаквим пискаралима мора да донесе преко 80 папира!

      И једно мало „заједљиво“ питање везано за последњи пасус чланка: а ми, иначе, имамо „мали милион“ рођака и пријатеља из Америке који су дошли на одмор овде са својом Nxxxxx регистрованом летелицом па ћемо са нашим дозволама да се „шврћкамо“ изнад ове лепе земље?
      Хвала господи из FAA онолико – и где чули и где не чули.
      🙂